Oko 221. godine pre nove ere moćni car Ši Huang Ti ujedinio je razne delove Kine. Severno od njegovog carstva živela su u pustinjama varvarska plemena nomada i on je osećao da oni predstavljaju opasnost za njegovo novo carstvo. Zato je naredio da se podigne veliki zid koji će štititi sve severne provincije Kine.

Kineski zid je zaista bio ogroman projekat, završen za oko petnaest godina. Kasnije je produžen, mnogo puta dograđivan i delimično uništavan. Uprkos tome, još uvek postoji veliki deo ovog zida. Da li je car uspeo da spreči upade nomada u Kinu? Nažalost nije.  Neki deo zida uvek je bio oštećen. Tako su varvari, zvani Mongoli, stalno upadali kroz oštećene delove zida. I pored toga, Kineski zid je služio (i još uvek služi) kao granica između kineske i mongolske kulture. Kineski zid je najduži zid na svetu. Ako se uračunaju sva krivudanja, dug je preko tri hiljade kilometara. Pošto je to odbrambeni zid, pruža se duž planinskih grebena i skih klisura. Kineski zid je građen od zemlje, kamena i cigle. Visok je 5-10 metara, a na pravilnim razmacima se uzdižu stražarnice. Duž vrha zida sagrađena je staza široka 4,5 metra.